Miris Snega
Prinosim licu dlan prepun pahulja.
Nezne su, bele, mekane i ledene.
U svoj svojoj neznosti bole,
kao da hoce da me razbole, prste mi ukoce.
* * *
Udisem duboko miris snega,
osecam rezak miris hladnoce kako pronalazi put do pluca,
ostavlja me bez daha...
Bas kao on.
* * *
Skripavo se krecem teskim koracima;
umorna od jutarnjeg lutanja,
popodnevnog sanjarenja,
i vecernje usamljenosti.
* * *
Krotkosti sam zeljna, u njegovim rukama.
Kao divlji pastuvi koji celog zivota ceznu
da budu pripitomljeni.
Neciji.
Sigurni u svojoj ogranicenosti stale.
* * *
Sneg se ne topi danima.
Nikada lepsi grad nije u svom imenu bivao.
Beo.
Da belji ne moze biti.
Hladan.
Da hladniji moze biti.
Smrtonosan.
Opasan.
Bas kao on.
Sa otrovom skorpije na mekim usnama koje tope sneg
na mom dlanu...
Vezanih zglobova,
Ociju sirom zatvorenih,
cutim pahuljama nasu istinu.
