Definicija Ljubavi
To jedna od onih ljubavi koje niko ne moze razumeti dok ih ne dozivi.
A takvih je malo.
Jedna od onih ljubavi u kojima das svoju Celost a zadovoljis se delicem, trenutkom, jednim osmehom, par reci i zamagljenim staklima u autu.
Nekad bih znala da opisem tu nasu ljubav na najgrandiozniji moguci nacin, ali od kad ta ljubav vise ne postoji, ja ne znam da je rekapituliram.
Samo osecam.
Raspadam se i dopustam lesinarima proslosti da me kidaju.
Ostace taman dovoljno da gladne kucke zloslutnika oglodju sta ostane...
Da je nisam dozivela, otisla bih sa ovog sveta tvrdoglavo zastupajuci stav da znam sta je LJubav.
A nisam imala pojma dok nisam njega srela.
Dok ga nisam zavolela.
..i prihvatila sa svim manama i nevernostima koje nosi u sebi...
On je olicenje savrsenosti.
Visok, crn, zelene oci, puna usta, savrsen osmeh, lepe ruke, sportista, namazanik, pametnica, energija, harizma - ne preterujem uopste.
Njega zene obozavaju - od 7 do 77 godina.
Salecu ga sa svih strana i transformisu se u neke cudne marionete u njegovom drustvu.
Pogledom im ucini nesto da jednostavno ne znaju da kazu bila sta u negaciji.
Dugo sam razmisljala o toj njegovoj moci da moze imati bilo koju i dosla sam do zakljucka da je to zbog pogleda, jer kad resi neku da ima on se skoncentrise na nju, gleda je u oci i cini se kao da je pazljivo slusa i analizira. Zene vole tu vrstu paznje. Vole da se osete vaznom i centrom necije paznje. Vole pogled takvog para ociju na sebi.
I onda cine sve, ali bukvalno sve, da taj pogled sto duze zadrze na sebi.
I da ga osete na svakom delicu svoje koze...
One ostavljaju momke, muzeve, rizikuju glavu za parce noci sa njim, veruju u njegovo postojanje za njih bas tu, u kolima, na nekom udaljenom mestu skrivenom od pogleda, opijaju se njegovim mirisom i crtaju srca po zamagljenim staklima! Ostavljaju otiske prstiju svuda, osim na njegovoj dusi. Jer sve su mu iste...ako ih uopste upamti.
Ne znam kako je mene uopste uzeo u obzir.
Nikada nisam sebe smatrala takvom zavodnicom da bih se zanosila fantazijama o jednom takvom savrsenstvu. Poceli smo da pricamo, neobavezno, iz dana u dan sve vise, obuhvatali neke teme o kojima nije nisakim pricao, radjali smo prijateljstvo ne shvatajuci u prvom momentu da je to radjanje ljubavi bilo. Spontano, nehajano i krajnje neplanirano.
U poredjenju sa devojkama koje su mu se bacale pod noge, ja sam bila neuporediva. Od svake sam imala 8-10 kila viska i imala IQ veci minimum za broj svojih godina ( 40). Nisam blokirala pod njegovim pogledom i uspesno sam zbijala sale na svoj racun koje su njemu bile neodoljive. I tako umesne.
Takodje nisam gajila nikakve nade, cak mogu slobodno reci da mi nije palo na pamet da ce me On uopste, IKADA videti na neki drugaciji nacin osim prijateljstva.
Sve do jedne noci kad sam prepila vino...
A nije varka da je In vino veritas.
Bili smo u jednom gradu, velikom gradu, moze se reci Metropoli, i stopili se sa milionima ljudi koji tu zive. Izasli smo na neobaveznu veceru da uzivamo u slobodi te noci jer nas je od ujutru cekalo puno posla. Pricali smo o svemu i svacemu, smejali se, ja sam ga zadirkivala da mi oda tajnu svog uspeha medju zenama za slucaj da u sledecem zivotu budem musko, on je uporno ponavljao da ne zna o cemu pricam i smejao se, posmatrao me, razlivao je te svoje nijanse iz ociju po meni i kupao me zlatnim listicima...zavodio me da toga ni sam nije bio svestan.
A vino je bilo pitko.
Dosli smo u stan koji smo iznajmili, i svako je otisao u svoju sobu da se presvuce.
Kao po dogovoru, sudarili smo se ispred vrata kupatila i ja sam njemu kao pravi dzentlmen dala prvenstvo prolaza i krenula ka kuhinji da vidim ima li cega hladnog u frizideru.
Osecala sam se retko dobro i nisam ocekivala nista.
Cak ni vino nije oslobodilo u meni tu neku inicijalnu kapislu da pomislim da je ista medju nama moguce. Uzivali smo u drustvu jedno drugoga ali to je bio pocetak i kraj svih mojih konstatacija. Otvorila sam frizider i nasmejala se sadrzaju - dve male kisele vode, dva mala crna vina i dva hajnikena. Sta ces vise?
Otvorila sam vino ne zeleci da opustenost iscezne iz mojih celija.
Previse je Prava noc bila da bih presla na kiselu vodu.
U delu iznad sporeta nalazila se kesica pistacija i kesica Good kikirikija - sta ces vise?
S casom vina, u pidzami, uvalila sam se u mekani trosed i pustila, ubite me ne znam koji kanal, tv. Vazno je bilo samo da neka svetlost dolazi do crnila u casi.
Osmeh mi se nekako useko na licu i prepustila sam se besmislenostima koje su mi tako godile tog trenutka.
" Oooo, pijes bez mene?" - cula sam ga kako govori i sa vrata osetila miris mentol paste za zube. Vino izgleda izostri cula.
" Imas u frizideru hajniken, dohvati i dodji da gledamo neki film. Previse mi je dobro da bih mrdnula" - govorim usporeno i ne gledajuci ga.
Odlazi do frizidera, uzima pivo i seda pored mene. Tacnije, baca se pored mene i uspeva da mi prospe vino po pidzami.
" Jesi ti poludeo!!!" - smejem se i cujem neku osobu koja govori iz mene.
" Oooo izvini izvini, skini se, opracu ti!" - govori kroz smeh i uzima mi casu iz ruke.
Sve se nekako odigralo prebrzo, kao da je planirao mesecima i cekao pravu situaciju.
Sledeceg trenutka njegove ruke su bile oko mene, njegove oci duboko vec usecene u mojima.
" Dobro vece" ...
Cula sam ga kako govori promuklo trenutak pre nego je spustio svoje usne preko mojih.
" Vece je dobro da bolje ne moze biti" - promumlala sam izmedju dva poljubca.
" Hoces da se kladis? " - blago nasmesen, cudno sjajnog pogleda je sapnuo.
" Zivotom" - rekoh i gladno mu primakoh glavu blize svojoj.
Zelela sam ga tako puno, tako mnogo...
Vodio me je na put oko sveta te noci, prosetao me kroz tri dimenzije radosti zivljenja, pokazao mi je razne sarene cilime i dozvolio da izaberem na kojem cemo leteti. Dizao me visoko visoko i odganao svojim pogledom sve strahove od letenja. Cuvao me i pazio, uzimao me i krao, iznova i iznova dopustao da zelim, da volim, da trazim. A onda mi je davao i ispunjavao svaku zelju...svaki deo mene...
I tada sam pocela da shvatam sve one neresive formule i definicije Ljubavi...
