Pusti Da Ti Pisem, Dusa Gine od Praznine ...
Trazim sliku, pesmu, simbol bilo kakav
koji ce opisati moju trenutnu inspiraciju
tvojim bolnim jagodicama na vrhovima prstiju
Obecala sam, ljubicu ti prste bolne zbog ritma koji ti namecem
a ti previse tvrdoglav, zelis da zadovoljis danas
moj apetit
moju potrebu
moju zelju
Mene...
Pronalazim staru pesmu koju volim
tiho svira u pozadini mojih misli
i tako je lako prici ti
uzeti ti ruke i spustiti poljubac na dlan
Tako je lako umociti ti prste u med
i izgubiti svu bol sa jagodica
negde u hiljadama kvrzica mog jezika
A onda odjednom to nije dovoljno
Odjednom se javlja zelja da me te ruke privuku
Da traze jos!
Da ne stanu bas tu,
da se ne izgube u mojim ustima dok jezikom sklanjam med
i odnosim bol
A ja vise nedam...
Nemam vise za dati...
Ne volim te.
A morala bih
...
nebitnost jedne mashte
Zamisljam te, savrsen si
Zrelost koja mi je potrebna da zaboravim
Cvrstina koju dozivam da me pridrzi
Sigurnost u tvom samopouzdanju da me cuva
Trebas mi,
Ali samo bas takav kakvog te zamisljam
Zelim te,
Ali samo u dozi u kojoj mi neces stvoriti ovisnost
Ljubila bih te,
Ali samo ako si reprodukcija muskarca u mojoj masti
jer drugacije te ne zelim,
odavno sam prerasla zanemarivanje mana
Sada mane prihvatam ako su prihvatljive!
Prerasla sam i lazi
I slatko saputanje
Prerasla sam i potrebu da cujem sta mi prija
Zelim iskrenost
i nista manje od toga
Zelim Muskarca koji ce imati sta da mi kaze
Muskarca, koji ce mi napisati svoje misli
Ne treba mi Svetac
Vec Gresnik
Neko ko je svestan tezine greha
Neko ko je svestan gorcine razocarenja
Neko ko je povratio vec hiljadu puta
jer nije mogao da podnese besmisao
I zato te zamisljam, savrsen si
Svoj i otresit,
Brzih misli i pravilnog rezona
Zelis me,
da me imas, za ne daj Boze, da zadovoljis svoj ego
Zelis me,
da ti budem tu nege, da zadovoljis svoju radoznalost
Zelis me,
dovoljno blizu da pomislis kako si vec video moje oci negde
Kad me poljubis da znas
da si me vec ranije ljubio negde
Kad me zagrlis da cela popucam po savovima,
shvatis
da si nekad davno u nekom drugom zivotu
u jednom takvom zagrljaju shvati sta je Ljubav
da si u jednom takvom zagrljaju shvatio sta je Strah
od ostavljanja
...
I zato zelim,
da budes bas ovakav kakvog sam te stvorila u sebi
Nezan i strpljiv
Recit
Moj
...
Cudak
Gle cudaka u meni
ugnezdio se negde u mislima
koristi me kao pero kojim pise cudne stvari
istinite stvari
trenutna osecanja
Gle cudaka u meni
kako uziva u mojim emocijama
seta se od glave do duse
iz duse proseta do srca
pa se opet uspenje kicmenom mozdinom do mojih misli
rovari po njima
trazi nesto
cedi mi podsvest ne bi li pronasao
Sta?
Cudak jedan, burgija mi po glavi
trazi neko blago
neku retkost
neku tajnovitost
Cudak jedan!
Zar on misli da ja krijem stosta od sebe
Zar on misli da ja odbacujem nesto
da se ja plasim necega?
"Sta trazis cudni coveculjku?"
On me posmatra,
nalaktio se vec umoran od potrage
i glasne zice su mu utihnule od prasine mojih podsvesti
izgovara nesto, ne cujem
priblizavam se
" Trazim Tebe "
govori,
a ja se grohotom nasmejem!
" Na pogresnom mestu trazis cudni covece"
govorim uz osmeh
" odavno ja tu ne postojim,
odavno sam se poklonila Njemu" ...
Gle cudaka u meni,
pocinje da se smeje
valja se od smeha
pocinje da me iritira!
" Sta je smesno?"
Pokusava da dodje do vazduha od smeha
a onda polako menja lice
bes ga obuzima i ja ne shvatam Nista!
" Budalo lakoverna! "
Vice na mene
" Sve ovo sto sam iskopao iz tebe,
sve ove tuge, sva ova razocarenja,
sve ove stihove nikad ne napisane
sve ove istine nikad ne priznate,
sve ove osmehe zamaskirane ozbiljnoscu
suze ugusene laznim osmesima
sve ove snove sto sam iscedio
sve zelje neostvarene
sve ove slike iz proslosti po prasinom zatrpane
sve ove borbe za bolje sutra,
za druge,
za besmisao!
Sve ove osusene ruze
sve dehidrirane poljubce
sve zaboravi
nedorecenosti
zabranjenosti!
Sve si to ti!!!
Sta ti mislis, sta si to njemu dala,
a sto od bilo koje druge ne moze dobiti? "
Gledam cudaka
tresem se
Ko je on da mi tako sudi!
Ili mi ne sudi?
Mozda samo govori kako jeste?
Sta sam mu ja dala?
jesam li mu dala sve svoje uspomene
jesam li mu poklonila svoju moc da volim
jesam li mu dala svoju snagu i ucinila ga jacim
jesam li mu poklonila sve svoje istine i iskrenosti
Sta sam mu ja dala osim dozvole da me gazi?
Sta???
Osim prava da odbaci moju ljubav...
Osim sigurnosti da me uvek moze imati...
Cudak me gleda,
ostavlja alat,
cisti prasinu sa dlanova
i zadovoljnim smeskom nestaje...
to je trazio.
Shvatila sam.
Jaca sam nego ikada iako uzasno ranjiva
Nisam mu dala sebe!
Dala sam mu samo ono sto je zeleo, a to je tako malo...
Beznacajno...
Dala sam mu samo ono sto svakome mogu dati
a sebe ne izgubiti
ne pokloniti
Dala sam mu telo,
ali ne i dusu
Dusa ide onima koji znaju da je vole...
Dusa se ne daje onima kojima ne treba...
Cudno...
Dala sam mu ljubav
ali je odbio
odbacio
ne treba mu!
Cudno...
Kako to sama nisam shvatila?
Ti Si Sav Moj Bol
Zarila bih ti nokte u dusu da pustim korenje
Da zazivim bolom u tebi kad vec ljubavlju ne mogu
Da te zabolim dovoljno da se trgnes i pogledas me
Decacki naivno, krajnje iznenadjeno i zacudjeno
Da me pogledom upitas ZASTO te bolim
Kad sam govorila da samo znam da te volim
Kao nikog pre, kao nikog vise
Zarila bih ti nokte u srce i pustila bol da izadje
Da sve tvoje tuge iscure jer nije lako prestati voleti
Onda kada daljina nametne svojom postojanoscu to
Onda kada zivot odluci da promeni kurs i rodi emocije koje te odvedu daleko
Zarila bih ti nokte i najezila kozu
A onda bih te dugo ljubila po brazdama sopstvene grubosti
Lizala bih ti rane sto pustanjem korenja nacinih ti na dusi
I melemima sa jezika bih ti zarastala srce
Pricala bih ti do dugo u noc
Kako sam celog zivota planirala da ti tiho sapnem da te volim
Kako sam celog zivota sledila taj plan i saputala ti ocima koliko te volim
Ali ...
ti reagujes samo na Bol
Pa sam se bolu priklonila
Gledas me sada,
Iznenadjeno, zateceno, sokirano
Kao da me prvi put vidis,
a ja zivim tu pored tebe vec vekovima
Samo cutim i volim te
Zar ne razumes jezik pogleda i dela?
